Na pred­sto­je­ćim iz­bo­ri­ma mo­gu­ća je obim­ni­ja ku­po­vi­na gla­so­va, od­no­sno tra­že­nja od bi­ra­ča da ne iz­la­ze na iz­bo­re. Ri­ječ je o ra­ši­re­noj prak­si, ko­joj na kraj mo­gu sta­ti sa­mo tu­ži­la­štvo i po­li­ci­ja, re­kao je u in­ter­vjuu za „Dan” pred­sjed­nik Uprav­nog od­bo­ra Cen­tra za mo­ni­to­ring Zlat­ko Vu­jo­vić.
– Na­ža­lost, oni do­sad ni­je­su pri­da­va­li ve­ći zna­čaj ovom pro­ble­mu – ka­zao je Vu­jo­vić.
•Ko­li­ko su ne­pra­vil­no­sti ko­je je CE­MI evi­den­ti­rao na dan iz­bo­ra 15. apri­la za­i­sta ugro­zi­le re­gu­lar­nost iz­bor­nog pro­ce­sa?
– Ne­pra­vil­no­sti je bi­lo znat­no ma­nje ne­go na par­la­men­tar­nim iz­bo­ri­ma, a sva­ka­ko ma­nje u od­no­su na pret­hod­ne pred­sjed­nič­ke iz­bo­re. To­me je do­pri­ni­je­lo pri­su­stvo ve­li­kog bro­ja po­sma­tra­ča ne­vla­di­nih or­ga­ni­za­ci­ja. Ta­ko­đe je uoče­na znat­no ma­nja ten­zi­ja. Ve­li­kim di­je­lom je to­me do­pri­ni­je­la ne­do­volj­na an­ga­žo­va­nost opo­zi­ci­je, kao i iz­o­sta­nak uvje­re­nja da opo­zi­ci­o­ni kan­di­dat mo­že po­bi­je­di­ti. Sto­ga mo­že­mo re­ći da evi­den­ti­ra­ne ne­pra­vil­no­sti ni­je­su ugro­zi­le re­gu­lar­nost iz­bor­nog pro­ce­sa.
•Šta oče­ku­je­te od pred­sto­je­ćih lo­kal­nih iz­bo­ra, ima­ju­ći u vi­du da se i tu po­sta­vlja ozbi­ljan znak pi­ta­nja u ve­zi sa mo­gu­ćim ne­pra­vil­no­stima i ku­po­vi­nom gla­so­va?
– Pred­sto­je­ći lo­kal­ni iz­bo­ri ima­ju ve­ći zna­čaj za po­li­tič­ke par­ti­je ne­go ne­dav­no odr­ža­ni pred­sjed­nič­ki. Opo­zi­ci­o­ne par­ti­je ras­po­la­žu znat­no ma­njim re­sur­si­ma od vla­da­ju­će par­ti­je, ta­ko da su za pred­sjed­nič­ke iz­bo­re utro­ši­le sim­bo­li­čan iz­nos. To ne­će bi­ti slu­čaj sa lo­kal­nim iz­bo­ri­ma. Opo­zi­ci­ja mo­že da osvo­ji vlast u ne­kim op­šti­na­ma, a u ne­ki­ma da je po­vra­ti. Naj­ve­ći ulog je ve­zan za Pod­go­ri­cu. DPS-u oči­gled­no ne od­go­va­ra ve­li­ka iz­la­znost. Mi­lo Đu­ka­no­vić je na pred­sjed­nič­kim iz­bo­ri­ma osvo­jio ap­so­lut­nu ve­ći­nu gla­so­va u Pod­go­ri­ci, za raz­li­ku od nje­go­ve par­ti­je na lo­kal­nim iz­bo­ri­ma 2014. go­di­ne.
Na lo­kal­nim iz­bo­ri­ma tre­ba oče­ki­va­ti znat­no ve­ći broj ne­pra­vil­no­sti ne­go na pred­sjed­nič­kim. Na ovim iz­bo­ri­ma mo­gu­ća je obim­ni­ja ku­po­vi­na gla­so­va, od­no­sno tra­že­nja od bi­ra­ča da ne iz­la­ze na iz­bo­re. Ri­ječ je o ra­ši­re­noj prak­si, ko­joj na kraj mo­gu sta­ti sa­mo tu­ži­la­štvo i po­li­ci­ja. Na­ža­lost, oni do­sad ni­je­su pri­da­va­li ve­ći zna­čaj ovom pro­ble­mu.
•Ka­kva tre­ba da bu­de da­lja stra­te­gi­ja opo­zi­ci­je? Oči­to je da se do nji­ho­vog pro­kla­mo­va­nog ci­lja – smje­ne vla­sti na svim ni­vo­i­ma – sa ova­kvim pri­stu­pom ne mo­že do­ći.
– Opo­zi­ci­ja je du­bo­ko po­di­je­lje­na, što se od­ra­zi­lo i kroz po­gub­nu stra­te­gi­ju za pred­sjed­nič­ke iz­bo­re. Me­đu­tim, tu je ne­do­sta­ja­lo i mo­ti­va. Ka­da je ri­ječ o lo­kal­nim iz­bo­ri­ma, iz­la­zak opo­zi­ci­je u vi­še ko­lo­na ne mo­ra da pred­sta­vlja hen­di­kep. Ma­te­ma­tič­ki gle­da­no, bi­lo bi bo­lje da opo­zi­ci­ja ide u jed­noj ko­lo­ni, ali ta­kav na­stup od­bi­ja dio gla­sa­ča usled ve­li­ke ide­o­lo­ške i pro­gram­ske dis­tan­ce. Za opo­zi­ci­ju je va­žno da ne bu­de usit­nje­na, da umje­sto mno­štva iz­bor­nih li­sta na­stu­pi na dvi­je, naj­vi­še tri li­ste.
Ono što je ve­li­ko pi­ta­nje je­ste even­tu­al­ni efe­kat ma­njin­ske re­pre­zen­ta­ci­je. Od ve­li­ke je va­žno­sti za opo­zi­ci­ju, ako že­li uspjeh, da spri­je­či DPS da uzme „jef­ti­ne“ man­da­te pre­ko ma­njin­skih li­sta, što zna­či da i oni tre­ba da is­tak­nu ta­kve li­ste. Ako bi opo­zi­ci­ja uspje­la da na­pra­vi do­bru stra­te­gi­ju, mo­gla bi da spri­je­či DPS da ko­ri­ste­ći in­sti­tu­ci­o­nal­ne mo­de­le fa­vo­ri­zu­je svo­ju po­zi­ci­ju. Upra­vo bi bor­ba za even­tu­al­ne ma­njin­ske man­da­te, uz fak­tor iz­la­znost, mo­gla bi­ti i ključ­na za od­lu­ku ko će ima­ti vlast u Pod­go­ri­ci.
•Ka­ko ko­men­ta­ri­še­te na­vo­de da je do­šlo do su­ko­ba u DPS-u i da su Mar­ko­vić i Đu­ka­no­vić u sva­đi? Ako ima tog su­ko­ba, ho­će li br­zo eska­li­ra­ti?
– Te­ško je pro­ci­je­ni­ti po­sto­ja­nje, ka­rak­ter ili obim tog even­tu­al­nog su­ko­ba. Ja­sno je da po­sto­ji su­kob na ni­žem ni­vou u DPS-u, što nu­žno ne zna­či da po­sto­ji i su­kob iz­me­đu Đu­ka­no­vi­ća i Du­ška Ma­r­ko­vi­ća. Bi­će zna­čaj­no is­pra­ti­ti ime­no­va­nje ka­bi­ne­ta Mi­la Đu­ka­no­vi­ća. Ako on bu­de uveo u ka­bi­net one ko­ji su u su­ko­bu sa Mar­ko­vi­ćem, ili one ko­ji su u su­ko­bu Voj­vo­dić – Mar­ko­vić jav­no sta­li na stra­nu Rad­mi­le Voj­vo­dić, bi­će to ja­sna po­ru­ka Mar­ko­vi­ću da se Đu­ka­no­vić okru­žu­je nje­go­vim pro­tiv­ni­ci­ma.
Mar­ko­vić sva­ka­ko ni­je ne­ko ko će sa­mo po­gnu­ti gla­vu, ali ne­će ni uli­je­ta­ti u su­kob ako ga mo­že iz­bje­ći. Mnogo je re­al­ni­je da obo­ji­ca iz­bjeg­nu di­rekt­nu kon­fron­ta­ci­ju jer bi nji­hov su­kob vje­ro­vat­no i jed­nog i dru­gog li­šio kon­tro­le vla­sti. Sto­ga je re­al­ni­je oče­ki­va­ti da ulo­že na­por da iz­bjeg­nu su­kob.M.V.


Ne­ma po­vje­re­nja u in­sti­tu­ci­je

•Ka­ko vi­di­te funk­ci­o­ni­sa­nje Dr­žav­ne iz­bor­ne ko­mi­si­je?
– Dr­žav­na iz­bor­na ad­mi­ni­stra­ci­ja se po­ka­za­la kao sla­ba ka­ri­ka u iz­bor­nom pro­ce­su. Ni DIK ni Agen­ci­ja za spre­ča­va­nje ko­rup­ci­je ne pred­sta­vlja­ju in­sti­tu­ci­je ko­ji­ma bi­smo mo­gli bi­ti za­do­volj­ni. Jed­no­stav­no, iz­o­sta­nak nu­žno po­treb­nog in­te­gri­te­ta u nji­ho­vom od­lu­či­va­nju na­ru­ša­va iz­bor­ni pro­ces. Dr­žav­na iz­bor­na ko­mi­si­ja ni­je u pot­pu­no­sti kon­sti­tu­i­sa­na jer ne­do­sta­je pred­stav­nik ci­vil­nog sek­to­ra.
Po­red to­ga što na če­lu DIK-a ni­je struč­njak, već pred­stav­nik DPS-a, či­me se ru­ši za­kon­ski kon­cept, Skup­šti­na pla­ni­ra da za čla­na DIK-a iz re­do­va ci­vil­nog sek­to­ra iza­be­re li­ce ko­je ne is­pu­nja­va za­kon­ske uslo­ve, pred­stav­ni­ka Gra­đan­ske ali­jan­se Zorana Vu­ji­či­ća, či­me će do­dat­no na­ru­ši­ti le­ga­li­tet u ra­du. Na­ža­lost, i pred­stav­ni­ci ne­kih ne­vla­di­nih or­ga­ni­za­ci­ja su sprem­ni da kr­še­njem za­kon­skih pro­pi­sa do­la­ze do po­zi­ci­ja za ko­ja ne is­pu­nja­va­ju uslo­ve.
Sve ovo go­vo­ri da je Cr­noj Go­ri po­treb­na sve­o­bu­hvat­na iz­bor­na re­for­ma, ka­ko iz­bor­nog si­ste­ma, ta­ko i iz­bor­ne ad­mi­ni­stra­ci­je. Za to nam je po­tre­ban di­ja­log vla­sti i opo­zi­ci­je, u ko­jem će uče­stvo­va­ti i pred­stav­ni­ci spe­ci­ja­li­zo­va­nih ne­vla­di­nih or­ga­ni­za­ci­ja ko­je pra­te iz­bo­re. Opo­zi­ci­ja se mo­ra uklju­či­ti jer je i za nju od ključ­ne va­žno­sti ka­kvi će bi­ti uslo­vi za na­red­ne par­la­men­tar­ne iz­bo­re.